„Kulturni centar Novog Sada (KCNS), koji je osnovao Novosadski džez festival 1998. i decenijama ga razvijao, ove godine sveden je na protočni bojler, jer je Fondacija ‘Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture’, usled nedostatka sopstvenih ideja i programa, praktično preotela Festival. Pretpostavljam da je cilj bio da se popuni praznina nastala odlaskom Egzita iz Novog Sada. Takva praksa traje godinama – kultura je postala popularna žrtva aktuelnog režima, jer su građani preopterećeni drugim problemima i nametnuto im je da je ‘kultura nevažna’, te većina kulturnih nepočinstava prolazi ispod radara”, kaže za Radar Ksenija Čobanović, članica Glavnog odbora pokreta Bravo i zaposlena u KCNS.
Čobanović smatra da je urušavanje novosadske kulture počelo 2012, kada je upravljanje KCNS-om, nekadašnjom kultnom Tribinom mladih, preuzela „Treća Srbija“, a za direktora postavljen Andrej Fajgelj, upamćen po cenzuri studentskog umetničkog rada Raspeti Isus 2013. godine. Taj period vidi kao početak dugotrajnog sunovrata KCNS-a, ali i šire kulturne scene.
Podseća da je kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2011. pokrenuo tadašnji član Gradskog veća za kulturu Andrej Bursać, uz Organizacioni odbor sastavljen od stručnjaka. Posle promene vlasti 2012. sastav odbora više puta je menjan, da bi 2016. ključnu ulogu preuzeo sadašnji direktor Fondacije Nemanja Milenković, nekadašnji predsednik UO Egzit fondacije, koji je u maju uhapšen zajedno s direktorima Zavoda za zaštitu spomenika kulture i kompanije Prima Idead.o.o. zbog sumnje da su proneverili više od 300 miliona dinara.
„Milenković, Dušan Vuković i ostatak u domenu kulture nekompetentne ekipe profesionalno su pripremili aplikaciju za EPK, ali vrlo brzo pokazali da ne žele saradnju s novosadskim umetnicima i radnicima u kulturi, koji su, u početnim pokušajima saradnje, imali veoma loša iskustva. Deluju kao gusari – uzimaju sve što im odgovara i tako funkcionišu od 2016. godine, uz političku podršku. Njihov koncept ostao je zasnovan na modelu Egzita – brendiranju, muzici i koncertima, dok je ozbiljne umetničke produkcije bilo malo. EPK je proglašen projektom od nacionalnog značaja, pa nisu imali obavezu pune transparentnosti. Za 64,5 odsto budžeta dobijenog od Grada, Pokrajine, Republike i Evrope nisu sprovedeni otvoreni postupci javnih nabavki“, kaže Čobanović, podsećajući da je o tome BIRN pisao još 2018.
Ista ekipa
Fondacija je, prema uobičajenoj praksi, trebalo da prestane sa radom najkasnije godinu dana po završetku titule Evropske prestonice kulture, odnosno 14. januara 2024. Umesto toga, nastavila je da se finansira preko budžeta KCNS-a, uz mogućnost da konkuriše i za državne i za evropske projekte. Kako KCNS pravno više ne može direktno da prenosi sredstva Fondaciji, to se čini preko novog programskog segmenta „Legati – nasleđe Evropske prestonice kulture“. Istovremeno je Skupština grada usvojila predlog osnivanja „Kreativne ustanove kulture Novog Sada“, što Čobanović vidi kao institucionalizaciju nastavka rada iste ekipe, koja već dve godine reciklira programe nastale tokom godine titule. Dok se budžeti drugih ustanova kulture smanjuju, sredstva za Fondaciju rastu, zbog čega postavlja pitanje da li se stvara monopol nad kulturnim životom grada.
„Time je omogućeno da Fondacija postane sastavni deo programa rada KCNS-a i da joj bude opredeljena gotovo polovina ovogodišnjeg programskog budžeta, čime je omogućen i transfer sredstava“, rekla nam je Čobanović.
Prema njenim rečima, Gradsko veće za kulturu prošle godine pozvalo je KCNS i Fondaciju da zajedno organizuju Džez festival. Tada je ceo projekat formalno i finansijski vođen kroz KCNS, ali je već bilo jasno da Fondacija preuzima nadležnosti. Ove godine, budžet Festivala smanjen je sa 16 na svega dva miliona dinara za KCNS, dok javnost nema uvid u sredstva kojima raspolaže Fondacija. Tako je Festival ove godine praktično prešao pod njenu kontrolu, iako Fondacija to javno komunicira kao „saradnju“.
Fondacija tvrdi da je koncept promenjen na osnovu ankete među građanima i da Novosađani žele festival na otvorenom. Čobanović smatra da je to pogrešno: „Besmisleno je dovoditi svetske džez zvezde da nastupaju pred nekoliko stotina ljudi. Koncerti su decenijama održavani u velikoj sali SNP-a pred oko hiljadu posetilaca, dok je najveća ovogodišnja bina imala samo 390 mesta. Gotovo sam sigurna da je insistiranje na otvorenom posledica odlaska Egzita i pokušaja da se napravi njegov manji naslednik. Zašto Fondacija nije preuzela Prosefest, na primer, koji je do sada ugostio više nobelovaca? Zato što je reč o ozbiljnom književnom festivalu koji ne ostavlja prostor za ulični spektakl, a književnost nije komercijalno zanimljiva.“
Bez struje
Novosadski džez festival dospeo je u žižu javnosti zbog nestanka struje u centru grada tokom koncerata, ali i incidenta na nastupu Avišaja Koena, u koji je bio umešan i gradonačelnik Žarko Mićin. Naime, prve večeri Festivala u prvom VIP redu sedeli su Mićin, njegov mađarski kolega i gradski funkcioneri. Tokom nastupa Avišaja Koena koristili su mobilne telefone, jednom je telefon zazvonio, a umetnik je više puta opominjao publiku iz prvog reda i nakratko prekinuo koncert. Veče je završeno nestankom struje u centru grada, što Čobanović pripisuje lošoj proceni ukupne potrošnje električne energije.
Fondacija je, međutim, na društvenim mrežama i u saopštenjima taj događaj predstavila kao „spontanost“ i „sjajnu atmosferu“, posebno ističući emocije improvizovanog nastupa bez razglasa.
Odgovarajući na optužbe Ksenije Čobanović (nelegalno postojanje, netransparentnost, zloupotreba KCNS), Fondacija EPK je za Radar navela sledeće:
„Evropska komisija je u svom poslednjem izveštaju, pred godinu titule 2021. dala preporuku za očuvanje i razvijanje legata nastalih u okviru projekta Evropske prestonice kulture. Na osnovu toga Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o osnivanju Fondacije iz 2023. koju je doneo Upravni odbor Kulturnog centra Novog Sada, uz saglasnost Gradskog veća Grada Novog Sada, Fondacija je osnovana na neodređeno vreme. Nakon završetka projekta nastavila je realizaciju legatskih programa utvrđenih tom odlukom, koji se za svaku godinu preciziraju zaključkom Gradskog veća i godišnjim planom rada. S druge strane, kada uzmete u obzir da je Fondacija jedna od retkih organizacija u oblasti kulture u Srbiji koja je za Novi Sad u 10 godina osvojila više od 10 svetskih, evropskih i nacionalnih priznanja, a prva sveobuhvatna analiza EU komisije od ove godine istakla je Novi Sad, među 22 grada, kao jednu od najuspešnijih Evropskih prestonica kulture, onda je ocena da neko ne bi trebalo da postoji više odraz ličnih želja, nego realnosti.
Pre svega, KUNS nije osnovan, niti je započeo s radom, već je samo doneta Odluka o njegovom osnivanju. Fondacija, s druge strane, posluje u skladu s važećim osnivačkim aktima, godišnjim planovima rada i realizuje programe definisane odlukama nadležnih organa.
Sredstva za rad Fondacije planiraju se u godišnjem budžetu osnivača, upravo Kulturnog centra Novog Sada i, kao i svi budžetski izdaci, javno su dostupna i transparentna. Svako drugo tumačenje može biti posledica neinformisanosti, površnosti, eventualno zlonamernosti.
Odlukom Uprave za kulturu KCNS i Fondacija već drugu godinu zaredom zajednički organizuju i razvijaju Novosadski džez festival. Novim konceptom i lokacijskim usmeravanjem festivala u prostore KCNS i njegovoj blizini, konačno je festival na mestu svog organizatora. Štaviše, ovogodišnje istraživanje pokazalo je da je ovogodišnje izdanje imalo 53,8 odsto nove publike koja nikada ranije nije prisustvovala festivalu. Samo na osnovu tih činjenica može se zaključiti da se eventualno tzv. preuzimanje desilo isključivo od strane vrhunskih izvođača i publike, među kojom je čak 94,2 odsto ispitanih reklo da želi da se festival i narednih godina održava leti, na istoj lokaciji – u KCNS i njegovoj blizini“, navodi se u saopštenju Fondacije za kulturu.
Istini za volju, i Egzit festival tokom najjačih dana nije odoleo izazovu „objedinjavanja“ kulturnih dešavanja, pa se tako i Cinema City brzo našao pod njegovim kišobranom. Novosađani još s gorčinom pamte reči bivšeg gradonačelnika Igora Pavličića (DS), prema kojem novac i ulaganja u kulturi zaslužuju samo oni koji donose rezultate i profit.
